Подручна одељења

Парцани

Основна школа у Парцанима једна је од најстаријих школа на подручју општине у којој се и данас одвија настава. Према писаним подацима, у Парцанима је и пре отварања редовне (државне) школе постојала приватна школа у периоду од 1867. до 1881. године. Ову школу, смештену у једној приватној кући и издржаваној од родитеља ђака, похађало је 27 ученика, а први учитељ био је Арсеније Шушњаревић.

Године 1879. парцанска општина доноси одлуку о изградњи планске школске зграде и у наредне две године велики број радова био је завршен. Али, пошто није било довољно средстава да се зграда у потпуности доврши, парцанска општина склапа уговор са предузимачем на изградњи железничке пруге Београд – Ниш, Виљемом Травелом, да зграду заврши и користи је за смештај болесних радника, а за то време настава се одвијала у проширеној просторији општинске суднице. Прва учитељица у овој школи била је Јелена Петровић.

Новембра месеца 1884. године ђаци су, коначно, ушли у нову школску зграду. Озидана каменом, са светлим и патосаним учионицама, нова школа је била једна од најлепших у београдском округу. Имала је две учионице, канцеларију, стан за учитеље, подрум, бунар и пространо двориште са вртом.

Први учитељ који се дуже задржао у овој школи био је Милосав Радосављевић из Кораћице (1894 – 1914), учесник балканских ратова и борац у Првом светском рату. Затим су се смењивали: Сава Павићевић, Хамид Мазаловић (1930 – 1937), Борис(л)ав Новаковић ( 1931 – 1941), Мила Срданов Бајалица (1936 – 1939), Велинка Вела Бенић (1939 – 1942), Милка Мраковић.

Поповић

У Поповићу је од 1842. до јануара 1843. године постојала општинска сеоска школа. За то време променила су се два учитеља. Тек 1867. отворена је школа у Поповићу у згради Исаила Матејића, механџије. Зграда је имала једну ниску учионицу, собу у којој су ђаци ручавали и отворен трем. Стан учитеља био је у посебној кућици до школе. Први учитељ у овој школи био је Јосиф Марковић. Године 1899. саграђена је нова школска зграда са две учионице, а стара зграда служила је за учитељске станове.

Познатији учитељи били су: Јован Цветковић (1870 – 1879), Анка (1899 – 1936) и Милорад Марковић (1912 – 1941), Петар и Наташа Дунић.

Године 1932. на Друминама је отворена још једна школа у приватној згради Ненада Матејића. Ова школска зграда завршена је 1936, а прва учитељица у овој школи била је Александра Цана Марјановић.

Стојник

Прва стојничка школа налазила се код старе цркве између Стојника и Губеревца и школу су похађала деца из оба места. Пошто је зграда била саграђена од трошног материјала, 1874. године је затворена, те се настава одвијала у кући коју је привремено уступио учитељ Илија Милосављевић. Нова школска зграда сазидана је 1883, и у то време била је једна од најлепших школа у округу. Зграда је била планска, са две учионице и канцеларијом.

Године 1964. у Стојнику је саграђена нова осмогодишња школа која је пет година касније (1969) припојена матичној школи у Раљи. Познатији учитељи стојничке школе били су: Руфим Големовић, Илија Милосављевић (од 1866. до 1873. и од 1881. до 1899.), Софија Јовановић (1904 – 1926), Чедомир и Зорка Милосављевић (1929 – 1936), Милован Јанковић.

Бабе

Школа у Бабама радила је првих неколико година у приватној кући (1897 – 1907). За подизање школске зграде 1901. године, највише су се ангажовали Новица и Јовица Новичић. Школска зграда имала је једну учионицу, канцеларију и стан за учитеља. Први учитељ био је Глигорије Крушевчанић, а остали познатији учитељи били су: Новица Ђорђевић (1908 – 1914) и Аброзије Курелић (1923 – 1933).