Aлександра Цана Марјановић, учитељица чије име носи наша школа, рођена је 26. јануара 1910. године у Београду, где је завршила основну школу, гимназију и учитељску школу. Најпре је почела да ради у основној школи у Печаници, у близини Пожаревца (1929. године), да би три године касније прешла у Поповић, заменивши на том месту свога оца. У Поповићу је радила у школи на Друминама, која је била смештена у приватној згради Ненада Матејића.
До 1932. године ђаци из овог краја похађали су школу у центру села. Путовање је за децу било напорно, те је одлучено да се на Друминама отвори одељење, с тим да управа буде у централној школи са управитељем Мићом Марковићем.
Цана Марјановић и Милорад Мића Марковић прилично су се залагали око изградње нове школе. Иако је за то време Цана радила у приватној згради која није имала ни школско двориште, постизала је одличан успех у раду са децом.
Нова школа је грађена две године – од 1934. до 1936, и у њој је отворено и друго одељење. Цана је у овој школи радила свега две године, да би 1938. отишла у централну школу. Како тврде њени савременици, Цана није имала ”ниједне лоше особине”, а према деци се опходила благо, готово мајчински. Окупљала је и мештане села држећи им разне курсеве. Као припадник Треће учитељске групе Цана се истицала не само својим радом у школи, већ и ангажовањем и активношћу у Среском учитељском удружењу.
Поставши члан Партије Цана се, заједно са осталим учитељима, активно политички ангажовала. Непријатељ је пратио њену активност и она је, у децембру месецу 1941. године, са симпатизерима и сарадницима НОР-а ухапшена. Одведена је у Специјалну полицију у Београд, а потом у злогласни концентрациони логор на Бањици. Свуда је била саслушавана и мучена, али је, према причању преживелих логораша, све храбро подносила. Три месеца касније, 5. марта 1942. године, Цана је заједно са осталим логорашима одведена у Јајинце и стрељана. Пети март, дан њене погибије, обележава се као Дан наше школе. Тога дана ученици и наставници, кроз низ различитих активности, оживљавају успомене и сећања на њен светао лик.
